AMERIKA SPREMA NOVE UDARE U ORMUZU, POZNATE SU METE! Treći nosač aviona stigao blizu Irana, Pentagon će kazniti države NATO-a koje im nisu pomogle u ratu!

Normalizacija vazdušnog saobraćaja u Iranu

Iran postepeno otvara svoj vazdušni prostor i normalizuje avio-saobraćaj nakon nedavnih ograničenja. U ponedeljak su za saobraćaj otvoreni aerodromi u glavnom gradu Teheranu, a od subote se nastavljaju i letovi između Teherana i grada Mašhada na severoistoku zemlje. Reč je o delu četvorofaznog plana za povratak u normalu koji je započeo 18. aprila, prenose agencije Tasnim, Al Jazeera i ISNA.

Iranska Organizacija civilnog vazduhoplovstva zvanično je potvrdila ponovno otvaranje teheranskih aerodroma Imam Homeini i Mehrabad.

- Dozvola za putničke letove sa Međunarodnog aerodroma Imam Homeini i aerodroma Mehrabad izdata je sa početkom od ponedeljka - stoji u saopštenju. U njemu se takođe navodi da će „putnički letovi sa deset aerodroma širom Irana takođe biti mogući od subote“.

IDF i Hezbolah se međusobno optužuju za kršenje primirja

Izraelske odbrambene snage (IDF) i Hezbolah razmenili su optužbe za kršenje primirja nakon niza incidenata na granici. IDF je saopštio da je presreo više projektila ispaljenih iz Libana, zbog čega su se oglasile sirene na području Štule, dok je Hezbolah putem Telegrama potvrdio da je to područje gađao raketama, piše BBC.

U objavi na društvenoj mreži X, IDF navodi da su njegove snage ubile tri osobe, identifikovane kao „Hezbolahovi teroristi“, nakon što su „neuspešno“ pokušali da lansiraju projektil na letelicu izraelskog ratnog vazduhoplovstva.

Izraelska vojska dodaje da je Hezbolah u dva odvojena incidenta ispalio rakete na njihove vojnike u južnom Libanu.

- Ove akcije predstavljaju očigledna kršenja dogovora o prekidu vatre - stoji u saopštenju IDF-a.

S druge strane, Hezbolah je u četvrtak uveče objavio da je ispalio rakete na sever Izraela, navodeći kao razlog izraelsko „kršenje primirja“. U međuvremenu je libanska državna novinska agencija izvestila da je Izrael jutros izveo napade u gradu Tiru na jugu zemlje.

Otkriveno zdravstveno stanje Modžtabe Hamneija

Modžtaba Hamnei služi više kao "predsednik upravnog odbora" nego kao stvarni vođa Islamske republike, dok članovi Iranske revolucionarne garde deluju kao "članovi tog odbora", izvestio "Njujork tajms", pozivajući se na izvore u Iranu, uključujući dva bivša visoka zvaničnika, dva člana Revolucionarne garde, jednog visokog zvaničnika upoznatog sa radnim okruženjem, devet izvora povezanih sa Revolucionarnom gardom i još tri osobe opisane kao "ljudi koji dobro poznaju" vrhovnog vođu Hamneija.

Pojedini izvori su, kako prenosi Ynet, primetili da je Hamneijeva noga, koja je povređena u pokušaju atentata, operisana tri puta, da on trenutno čeka protezu i da će mu na kraju biti potrebna plastična operacija.

Prema izveštaju, on je takođe podvrgnut operaciji ruke, oporavlja se "polako", a lice mu je teško opečeno - zbog čega mu je otežano da govori. Izveštaj navodi da ga leči iranski predsednik Masud Pezeškijan, a da Hamnei šalje i prima poruke isključivo preko glasnika.

Amerikanci traže vođu iračke milicije, nude 10 miliona dolara

Sjedinjene Države nude nagradu do 10 miliona dolara za informacije o vođi iračke šiitske milicije Kataib Sajid al-Šuhada (KSS), koju podržava Iran.

Američki Stejt department, putem svog programa „Nagrade za pravdu“, identifikovao je vođu kao Hašima Finjana Rahima al-Saradžija, a njegovu grupu označio je kao terorističku, piše "Gardijan".

U objavi na platformi X navodi se da su „pripadnici KSS-a ubijali iračke civile i napadali američka diplomatska predstavništva u Iraku, kao i američke vojne baze i osoblje u Iraku i Siriji“.

Ovaj potez deo je odgovora SAD i Izraela na pojačane napade iranske mreže militantnih grupa širom Bliskog istoka na američke, izraelske i savezničke ciljeve. U tom novom, često prikrivenom sukobu, Irak je postao jedno od ključnih bojišta.

Spomenute milicije uglavnom se regrutuju unutar većinske šiitske zajednice u Iraku, a deluju pod komandom viših oficira iranske Revolucionarne garde.

Tramp otkriva da li bi upotrebio nuklearno oružje protiv Irana

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je juče da neće upotrebiti nuklearno oružje protiv Irana i naglasio da se takvo oružje „nikada nikome ne bi smelo dopustiti“.

Tramp je to rekao odgovarajući na pitanja novinara u Beloj kući o mogućem sukobu s Teheranom.

- Zašto bih koristio nuklearno oružje? I bez njega smo ih, na potpuno konvencionalan način, potpuno uništili - rekao je Tramp, referišući se na stanje iranske vojske.

Utvrdio je da bi američka vojska mogla da neutrališe svako novo naoružavanje Irana za otprilike jedan dan.

- Njihova mornarica je nestala. Njihove vazdušne snage su nestale, njihova protivvazdušna odbrana je nestala. Možda su se malo naoružali tokom dvonedeljne pauze, ali mi ćemo to neutralisati za otprilike jedan dan, ako jesu - dodao je Tramp.

Na pitanje koliko je dugo spreman da čeka na dugoročni mirovni sporazum s Iranom, Tramp je odgovorio: „Ne požurujte me.“

Pojasnio je da mu cilj nije brz, već kvalitetan i trajan dogovor.

- Želim da sklopim najbolji dogovor. Mogao bih da ga sklopim odmah, ali to ne želim. Želim da bude trajan - rekao je.

On se osvrnuo i na opštu pretnju nuklearnog oružja, slikovito opisujući posledice takvog sukoba u Evropi.

- Mislim da ne bi bilo ničeg goreg od nuklearnog holokausta u Evropi; London, Pariz, razna mesta u Nemačkoj, svi bi bili meta - izjavio je.

Izraelski ambasador: Primirje nije sigurno, Liban nema kontrolu nad Hezbolahom

Izraelski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Dani Danon izjavio je da nije potpuno siguran u uspeh prekida vatre u Libanu, uprkos tome što je Donald Tramp u četvrtak objavio da je primirje produženo za tri nedelje. Danon je istakao da prekid vatre „nije stopostotan“, piše Rojters.

U razgovoru za CNN Danon je izrazio sumnju da će primirje u potpunosti zaustaviti sukob između Izraela i Hezbolaha, militantne grupe koju podržava Iran, a koja deluje u Libanu.

- Libanska vlada nema kontrolu nad Hezbolahom - rekao je Danon.

- Hezbolah ispaljuje rakete i time pokušava da sabotira prekid vatre. A Izrael na to mora da uzvrati. Svaki put kada uočimo pretnju, mi reagujemo.

Papa Lav XIV opet kometarisao rat u Iranu

Papa Lav XIV je na povratku iz Afrike ponovo komentarisao rat u Iranu i pozvao Teheran i Vašington da se vrate pregovorima. U razgovoru s novinarima u avionu na putu za Rim izrazio je žaljenje što su pregovori propali jer nije dogovoren datum za novi krug razgovora.

Prošle nedelje Donald Tramp oštro je kritikovao prvog američkog papu zbog njegovih izjava protiv rata. Tramp mu je zamerio što se nije osvrnuo na ubijanje demonstranata u Iranu, prenosi Skaj njuz.

- Kada neki režim, neka zemlja, donosi odluke kojima nepravedno oduzima živote drugim ljudima, onda je to očigledno nešto što treba osuditi - rekao je papa.

Reagovao je na izveštaje prema kojima su iranske vlasti tokom antivladinih protesta ubile hiljade ljudi, naglasivši da nijedan režim nema pravo da donosi odluke koje vode takvom nasilju nad sopstvenim građanima.

Papa je pritom upozorio i na sve težu situaciju za civile, istakavši da „nevini ljudi stradaju“ dok političke i vojne tenzije eskaliraju. Ujedno je izrazio žaljenje zbog propasti mirovnih pregovora između Sjedinjenih Država i Irana, ocenivši da je time dodatno produbljena ionako nestabilna i haotična situacija u regionu.

Cene nafte nastavljaju da rastu uprkos primirju između Izraela i Libana

Cene nafte jutros su na azijskim tržištima zabeležile blagi rast, uprkos vestima o produženju primirja između Izraela i Libana. Barel sirove nafte Brent poskupeo je za 0,7 odsto na gotovo 105,80 dolara, dok je cena nafte na američkom tržištu porasla za 0,6 odsto na 96,50 dolara po barelu.

Tržišta su zabrinuta da bi borbe između Izraela i Libana mogle narušiti krhko primirje između SAD i Irana. Teheran je, naime, poručio da ti sukobi predstavljaju kršenje uslovnog prekida vatre.

Cene su u uzlaznom trendu još otkako je Donald Tramp izjavio da će SAD odložiti napade sve dok Iran ne predstavi "jedinstveni predlog".

Dodatni pritisak na tržišta stvara i činjenica da su isporuke kroz ključni Ormuski moreuz i dalje uglavnom u zastoju, što ometa globalne energetske tokove.

Pentagon razmatra kazne za države NATO-a koje nisu pomogle u ratu s Iranom

Pentagon razmatra kazne za NATO saveznice, poput Španije i Velike Britanije, zbog nedostatka podrške u ratu s Iranom. Mere uključuju suspenziju iz Saveza i promenu stava o Foklandskim ostrvima.

Prema rečima zvaničnika, koji je o sadržaju mejla govorio pod uslovom anonimnosti, u dopisu se navodi da ABO „predstavlja apsolutnu osnovu NATO-a“ i da se o predloženim opcijama raspravlja na visokim nivoima u Pentagonu. Jedna od opcija predviđa i suspenziju „problematičnih“ zemalja sa važnih ili prestižnih pozicija unutar Saveza.

Predsednik Donald Tramp oštro je kritikovao članice NATO-a jer nisu poslale svoje mornarice da pomognu u otvaranju Ormuskog moreuza, koji je zatvoren za globalni pomorski saobraćaj od početka vazdušnog rata 28. februara. Takođe je izjavio da razmatra povlačenje iz Saveza.

- Zar vi ne biste da ste na mom mestu? - upitao je Tramp u intervjuu za Rojters 1. aprila, odgovarajući na pitanje da li je povlačenje SAD-a iz NATO-a realna mogućnost.

Međutim, u internom mejlu se ne predlaže da bi Sjedinjene Države to trebalo da učine, niti se pominje zatvaranje baza u Evropi. Zvaničnik je odbio da kaže da li opcije uključuju i očekivano smanjenje američkih snaga u Evropi.

Upitan za komentar, Pentagonov sekretar za štampu Kingsli Vilson je odgovorio: "Kao što je predsednik TrAmp rekao, uprkos svemu što su Sjedinjene Države učinile za naše saveznike u NATO-u, oni nisu bili tu za nas."

Treći američki nosač aviona stigao blizu Irana

Tramp: Saveznici nam očito nisu potrebni, ali trebali su da učestvuju u akciji protiv Irana

Tramp ohrabruje posetu kralja Čarlsa, kritikuje saveznike oko Irana govoreći da im je to bio test i preti BBC-ju i Britaniji.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi državna poseta kralja Čarlsa III i kraljice Kamile, koja počinje sledeće nedelje, mogla da pomogne u poboljšanju odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

U telefonskom intervjuu takođe je govorio o svom odnosu sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i drugim spornim pitanjima, piše BBC.

Na pitanje može li poseta kraljevskog para popraviti odnose, Tramp je odgovorio potvrdno.

- Apsolutno. On je sjajan čovek, fantastičan. Odgovor je bez sumnje potvrdan - rekao je Tramp.

- Dobro ga poznajem, znamo se godinama. On je odvažan i veliki čovek. Njihova poseta bi svakako bila pozitivna.“

Američka vojska sprema planove za nove udare u Ormuzu

Američki vojni zvaničnici razvijaju nove planove za napade na iranske odbrambene kapacitete u Ormuskom moreuzu u slučaju da trenutno primirje propadne, saznaje CNN od više izvora upoznatih s planiranjem.

Nove opcije uključuju „dinamičko ciljanje“ iranskih snaga u samom moreuzu, južnom delu Persijskog zaliva i Omanskom zalivu. Fokus bi bio na uništavanju malih brzih čamaca, brodova za postavljanje mina i drugih asimetričnih sredstava kojima Teheran drži ključne morske puteve pod blokadom.

Upravo ta blokada izazvala je potrese u globalnoj ekonomiji i zapretila naporima Donalda Trampa da suzbije inflaciju u SAD. Iako od 7. aprila traje prekid vatre, moreuz je i dalje zatvoren za međunarodni saobraćaj.

Osim vojne mašinerije, američki planeri razvijaju opcije za ciljanje pojedinih iranskih lidera koje smatraju „opstruktorima“ pregovora. Među njima se ističe Ahmad Vahidi, komandant Islamske revolucionarne garde (IRGC).

TrAmp je u četvrtak na društvenim mrežama tvrdio da je iranski režim „raspadnut“ nakon što su u zajedničkim američko-izraelskim operacijama ubijeni brojni visoki zvaničnici, uključujući vrhovnog vođu. Opisao je sukobe unutar Irana kao „ludilo“ između tvrdolinijaša koji gube na frontu i umerenih koji pokušavaju da pregovaraju.

- Iranu je jako teško da shvati ko im je vođa! Jednostavno ne znaju! - napisao je Tramp.

Američka novinarka se oglasila nakon puštanja iz zatočeništva u Iraku

Američka novinarka Šeli Kitlson, koju je prošlog meseca u Bagdadu otela milicija koju podržava Iran, prvi put se oglasila na društvenim mrežama nakon što je puštena na slobodu. Ona se zahvalila „mnogim ljudima“ koji su skrenuli pažnju na njen slučaj i poručila da je „neizmerno zahvalna onima koji su radili na njenom oslobađanju“, piše Skaj njuz.

- Neizmerno sam zahvalna, i uvek ću biti, onima koji su radili na mom oslobađanju dok me ranije ovog meseca u Iraku kao taoca držala jedna oružana frakcija. Toliko je ljudi - od vladinih zvaničnika i organizacija za slobodu medija pa do moje divne zajednice kolega novinara i prijatelja - uložilo ogroman napor kako bi moj slučaj ostao u centru pažnje. Svima vam veliko, veliko hvala - napisala je u objavi.

Podsetimo, 49-godišnju novinarku otela je 31. marta sa ulice u Bagdadu iračka oružana grupa Kataib Hezbolah, koju podržava Iran.

Iz grupe su saopštili da su je odlučili osloboditi „u znak zahvalnosti za patriotske stavove odlazećeg“ iračkog premijera Mohameda Šije al-Sudanija, ne navodeći druge pojedinosti. Njeno puštanje na slobodu ranije ovog meseca potvrdio je i američki državni sekretar Marko Rubio.

Rezime 55. dana od početka rata

Sve što se juče dešavalo u sukobima na Bliskom istoku imate u našem blogu OVDE.